Отворена званична купалишна сезона на Ратном острву, али не тако спектакуларно као ранијих година
Неко ће можда с правом рећи да није то онај стари Лидо. Али ни много тога другог више није као раније, све због овог зла које нас је снашло. Упркос томе што је минулог викенда званично отворена купалишна сезона на „земунском мору” мало тога подсећа на оне „луде” и незаборавне летње дане на једној од налепших дунавских плажа у региону. Можда је још све у фази „загревања”, али тешко…
Утисак је да много тога као да се уротило против спектакуларног отварања летње сезоне на Великом ратном острву. Пре свега болест изазвана вирусом корона која последњих дана достиже незабележени раст откако се појавила у нашем граду. Онда и не чуди што се првог дана званичног пуштања у рад популарног купалишта, на Лиду затекло свега неколико стотина људи. Чини се да су, хтели или не, посетиоци испоштовали најновије мере у борби против инфекције – да је на отвореном простору забрањено окупљање више од 500 особа.
– Не знам ко би то уопште и бројао и има ли задужених за такву контролу. Не верујем да је војницима на почетку моста наређено да евидентирају број људи који су се упутили на острво и да у једном тренутку, када тај број достигне цифру 500, забране пролазак. Или замислите да спасиоци на плажи пребројавају купаче. Ништа од тога, све је на нама – каже нам Новобеограђанин Војкан који је оба дана викенда са супругом провео на Лиду.
На први поглед на плажи и изнад ње све изгледа као некада, али много скромније, опрезније, са много мање посетилаца него ранијих година. Очигледно је да су људи ипак заплашени, доста њих је са маскама, нека дистанца ипак се поштује. Без замерања, али и овде је јасно да су најмање дисциплиновани они најмлађи који се, не обазирући се на присутну опасност од вируса, веселе једни уз друге, уз пиће и месо са роштиља или из котлића.
Поред смртоносног вируса Лиду као да је леђа окренуо и ћудљиви Дунав са високим водостајем, због чега сама плажа изгледа више него скромно, као неко приватно породично купалиште.
– Ево, данас је Дунав овде достигао више од 390 центиметара, што је за око метар и по више него што је уобичајено за ово доба године. Вода је прилично хладна и није баш најпријатнија за купање – прича нам стари земунски алас и чамџија Раша.
Изнад онога што ће ускоро, када вода падне, постати права речна плажа је угоститељски објекат у коме могу да се попију освежавајућа пића, и поједу кокице и крофне. Цене се не разликују од оних на копну. „Зеленило” које на Ратном острву има своју базу, одрадило је свој део посла али се чини да ће бити неопходно барем још једно кошење траве. Корпи за отпад и парковског мобилијара има довољно, барем за овај број људи.
Ових дана на острво стиже и вода, тушеви су спремни, а спасиоци на плажи су присутни већ данима, откако је војска поставила понтонски мост. Наравно, изнад плаже је и лекарска екипа Дома здравља „Земун”, смештена у пропалој дрвеној кућици која већ годинама вапи за реконструкцијом.
На пешчаном, још неуређеном, спортском терену играју се деца, са својим родитељима. Чека се да и овај део буде сређен како треба. Састав шаролик – од најмлађих до оних прилично времешних који под врелим сунцем могу да препешаче мост. И утисак је као да се сви надају само једном – да проклета болештина што пре оде из нашег града и са омиљног излетишта Земунаца и осталих суграђана.
Извор: politika.rs