Спектакл који сви очекују потрајаће минимум два и по сата, биће и гостију, али, очекивано, њихова имена група држи у строгој тајности
ПОСЛЕ „Стадиона“ на Вождовцу 2015. и Ташмајдана 2017, коначно је дошао ред на – „Штарк арену“. Група „Лексингтон“ ће, за 8. март, коначно, после 15 година корачања стазама све већег и већег успеха, „освојити“ и највећу дворану у региону. Популарни бенд је, тим поводом, прексиноћ у „Ле пети бистро блу центру“, тек коју стотину метара удаљен од епицентра дешавања на Дан жена, приредио дружење са новинарима и открио – не баш много тога везано за сам концерт. Спектакл који сви очекују потрајаће минимум два и по сата, биће и гостију, али, очекивано, њихова имена група држи у строгој тајности.
– Претходни концерти у Београду су нас и водили да нам „Штарк арена“ буде следећи корак – прича нам фронтмен Бојан Васковић. – Окупило се већ на Вождовцу више од 20.000 људи, али то мало ко зна, јер су медији слабо пропратили.
Неколико звезда је, у последње време, своје концерте у „Штарк арени“ почињало спуштајући се са плафона ка бини.
– Није то само сада пракса. Тако нешто је Мадона радила још пре неколико деценија, али ја себе не видим у томе.
„Лексингтонци“ мисле много више о самој свирци.
– Биће нас дванаесторо на сцени. Уз основну поставу, ту су и наши другари за које волимо да кажемо да су дописни чланови бенда.
Бојан за „Новости“ наглашава:
– Цео програм биће другачији од претходних концерата. Трудимо се увек да идемо корак напред.
Поредећи претходне велике београдске концерте са предстојећим, Васковић вели:
– Не одступамо много од оног што јесмо. Организациони део једино и оптерећује и чини мало нервознијим, у жељи да све буде како треба. Сада је, ипак, много лакше, иако је „Штарк арена“ највећи залогај.
Везано за датум, Бојан се присећа:
– Чини ми се да смо, последњих десетак година, сваког 8. марта имали неки наступ – концерт, или у клубу, ресторану. Волим да те датуме обележимо на неки начин – било да је у питању вечера, свирка или нешто слично. Буде занимљивије него других дана у години. Повезују многи наше песме са 8. мартом с обзиром на то да у њима има доста емоција, а емотиван је и тај дан. Сећам се да сам 8. марта, кад сам био дете, увек брао мајци цвеће.
Беше то у дечачким данима, које је Бојан провео у Сарајеву. А сарајевска школа музике је, како каже, оставила велики траг кад је у питању звук „Лексингтона“.
– Одрастао сам на песмама „Хари Мата Харија“, Здравка Чолића, Мерлина… То се вероватно и чује кроз наше песме.
Нови, пети албум „Лексингтона“ најављен је почетком године сингловима „Туђа срећа“, „Мило моје“ и „Пољуби ме“, а биће објављен средином априла.
– Ускоро ће да изађе и четврта нумера. Прикупили смо их укупно девет. Преостале ћемо да снимимо после концерта.
Обрадовао је „Лексингтон“ обожаваоце крајем 2019. концертним албумом и ДВД са Ташмајдана. Предстојећи концерт, у „Штарк арени“ такође ће бити објављен као ДВД, средином априла, баш кад и албум.
МИНИ-ДОКУМЕНТАРАЦ ДО КРАЈА МЕСЕЦА
У НИЗУ новости везано за „Лексингтон“, једна од њих је и – документарни филм. Биће објављен до краја фебруара, а новинарима је премијерно приказан „тизер“.
– То смо снимали током рада на претходном албуму – открива за наш лист гитариста Милош Вуксановић. – Филм ће трајати 15, 20 минута. То је неко време где може да се одржи пажња. Има ту и приче о нашим свиркама,плановима. Документарац најбоље осликава нашу енергију, и зашто је све тако како јесте данас. Описује поенту бављења музиком – дружење, провод, емоцију. То је нешто што не може да ти надокнади нико, и што нема цену. Стално смо заједно – путујемо, стварамо, дружимо се.
Извор: novosti.rs