Српска православна црква 27.јануара слави дан свог утемељивача, државе и школства – Светог Саве. Савиндан се обележава и у свим школама у Србији као радни, али ненаставни дан – школска слава.
БЕОГРАД
– Српска православна црква сутра слави дан свог утемељивача, државе и школства
– Светог Саве. Савиндан се обележава и у свим школама у Србији као радни, али
ненаставни дан – школска слава.
Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просветитељ. Био је
најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се
замонашио узео је име Сава.
Растко
се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му
наменили владарску мисију. Нјеговим устоличењем за архиепископа 1219. године
утемељена је и самостална Српска православна црква.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао
Хиландар и изградио још 14 манастира, и тако остао забележен као ктитор прве
српске духовне заједнице на Светој Гори. У Студеници је основао 1209. године
болницу, прву на подручју српске државе.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и
заштитник просветних установа.
Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност СПЦ, а његова дела
„Номоканон“ (1220) и „Синодик православља“ (1221) постали
су правни и духовни стубови српске државности.
Сава је преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ
СПЦ, а остао је познат генерацијама као оснивач и творац „светосавског
православља“.
Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава
као школска слава у Србији.
Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића,
ректора Лицеја у Крагујевцу 2. јануара 1840. године, одлуком Совјета Књажевства
Србског и те године прослављан у Крагујевцу и Београду.
Синан паша спалио је на Врачару 1594. мошти Светог Саве које су до тада биле
чуване у манастиру Милешева. Сматра се да су Турци Савине мошти спалили у
уверењу да ће тако уништити веру и сваки утицај Светог Саве на Србе.
Извор:novosti.rs