Да ли знате како је општина на којој станујете добила име? Да је Чукарица име добила по Чукаревој чесми, Савски венац јер се попут венца сместио уз обалу Саве, Звездара по Астрономској опсерваторији са звездарницом, а Младеновац је по легенди име добио по једном од тројице браће…
Чукарица
Општина Чукарица добила је име по Чукаревој механи и Чукар чесми које су се налазиле негде преко пута данашње Аде Циганлије. Указом краља Петра И од 30. децембра 1911. године, село Чукарица је издвојено из Општине жарковачке у посебну општину, па се данас тај датум слави као дан општине.
Првих поратних година била је ВИИ рејон, да би од 1950. поново добила статус градске општине.
Нови Београд
Назив Нови Београд први пут се помиње по истоименој кафани власника Петра Кокотовића, отвореној 1924. у улици Тошин бунар. Нешто касније, 1939. године излази у Земуну и први број недељног листа “Нови Београд”.
Изградњу Новог Београда започеле су омладинске радне бригаде 1948, а општина је образована 1953.
Палилула
Назив је настао по томе што је у вароши било забрањено пушење и било каква употреба дувана на улицама, због опасности од пожара. Они који нису могли без луле, да би је запалили, морали су да иду ван градских зидина. Једно од тих места где су одлазили била је и данашња Палилула.
Према неким изворима назив Палилула, као географски појам датира, такође, из времена с почетка 19. века. Тадашња пракса била је да се деловима града надене име према занатима које се у њима обављају. Један од најраспрострањенијих заната био је грнчарски, а сировинска база – глина, вађена је из мајдана на простору Карабурме, Великог брда и Милића брда. Грнчарија се пекла у пећима које су се због облика и димњака називале ЛУЛЕ, те се тај назив пренео на део територије града на којем су биле постављене. Као београдска општина постоји од 1957.
Раковица
Име Раковица први пут се помиње у турском попису становништва из 1560. године као село Влаха. По предању, место је добило име по – раковима, становницима потока који је протицао кроз насеље. Назив Раковица првобитно се односио на реку. Подавалско село Раковица, које се такође помиње већ у турским пописима из XВИ века, подигнуто је поред ове реке, па је по њој и добило име.
До 1952. Раковица је припадала разним рејонима, а од 1952. до 1960. била је засебна општина. Од 1960. је у саставу општине Чукарица, да би поново постала самостална општина од 1974.
Савски венац
Име општине Савски венац више симболизује њен положај него неки детаљ из историје. Названа је тако јер се некако попут венца сместила уз саму обалу Саве.
У поратном периоду на овом подручју налазили су се ИИИ и ВИИ градски рејон. У периоду од 1952. до 1957. територију општине чине три некадашње општине: Топчидерско брдо, Савски венац и Западни Врачар. Општина Савски венац основана је 1957.
Стари град
Име Старог града одражава историјско место и улогу старог градског средишта одакле се Београд даље развијао. Садашња општина је настала и понела данашњи назив 1957. спајањем општина Стари град, Скадарлије и дела Теразија.
Вождовац
Носи име по вођи Првог српског устанка Ђорђу Петровићу Карађорђу. Простору изнад данашње Аутокоманде, становништво 1904. године даје име “Вождово насеље – Вождово предграђе”, сећајући се на место одакле је Карађорђе кренуо са својим устаницима 1806. године да ослобађа варош и београдску тврђаву.
У спомен на тај догађај, овај крај је назван Вождово предграђе, да би касније добио име Вождовац. После Другог светског рата општина је названа ВИ рејон, а 1956. настала је спајањем тадашњих општина Лекино брдо и Вождовац.
Врачар
Постоји неколико легенди о постанку имена Врачар. Најстарија потиче из 1521. када је овај крај добио име по јунаку – невернику чије је име било Врачар, а који је на том месту имао колибу. По другој, име потиче од – врапчијих поља, јер је много ових птица било настањено на територији данашњег Врачара.
Укидањем рејона 1952. образоване су две општине: Источни Врачар и Неимар. Од 1960. утврђена је територија данашње општине која обухвата делове некадашњих општина – Источни Врачар, Неимар и Теразије.
Земун
Први назив за Земун је био Таурунум. Најстарији писани трагови о данашњем имену града датирају из XИИ века. Настао је од словенске речи “землин” и претпоставља се да се име везује за земљани град. Земун, некада засебан град, у саставу београдских општина је од 1945. године, а 2004. од дела Општине Земун формирана је Општина Сурчин.
Звездара
Далеке 1887. на брду Велики Врачар захваљујући залагању професора Милана Недељковића, једног од оснивача савремене српске астрономске науке, отворена је Астрономска опсерваторија са звездарницом, по којој ће најпре брдо на коме се опсерваторија налазила, а касније читав крај и општина добити име Звездара.
Укидањем рејона 1952. подручје општине Звездара је подељено на Стари Ђерам и Звездару, а 1960. ове две општине су спојене у садашњу општину.
Барајево
Многобројни извори на територији данашње општине били су предуслов настањивања на овом подручју. По предању у давна времена било је речено: “бара је ово”. Тако је настало и до данас остало име Барајево.
Насеље се помиње у доба турске управе под именом Барај, а у време аустријске окупације под данашњим именом. Општина Барајево је приступила заједници београдских општина 1955.
Гроцка
Име се први пут помиње 878. године под словенским називом Гардец. У доба турске управе (по попису становништва из 1528. године) насеље је носило име Хисарлик. Општина је основана 1955. од када је приступила заједници београдских општина.
Лазаревац
Насеље Лазаревац настало је из села Шопића (данас предграђа Лазаревца) које је 1882. проглашено за варошицу и средиште среза, а 1889. нарасло насеље добија име Лазаревац. У част Лазара Хребељановића насеље добија његово име и постаје Лазаревац. Општина је основана 1957. као општина у саставу среза Ваљево, а у саставу београдских општина је од 1971.
Младеновац
По легенди, постанак имена се везује за извесног Младена који се са своја два брата Влајком и Рајком населио у овај крај 200 година после Косовског боја. Браћа су се разишла, а место где се населио Младен названо је Младеновац. Места где су њихови потомци формирали породице су Младеновац, Влашка и Рајковац.
Први званични подаци о насељу на овом подручју спомињу се у турском попису становништва из 1528. У саставу београдских општина је од 1971.године.
Обреновац
До XИX века носио је турски назив – Палеж. Током Другог српског устанка потпуно је спаљен, а 1859. обнавља га кнез Милош Обреновић, по коме добија назив. Општина Обреновац је укључена у заједницу београдских општина од 1957.
Сопот
Име Сопот је старословенског порекла и значи – “извор или вода која се обрушава”. Постоји неколико теорија о томе из ког језика потиче ово име, а оно што је битно јесте да у свим верзијама Сопот у преводу значи извор или има конкретне везе са водом. На територији Сопота заиста се налази велики број извора.
Зачетак насеља Сопот је механа код извора Сопот, саграђена 1823. године по налогу Кнеза Милоша Обреновића. У саставу београдских општина је од 1956.
Сурчин
Општина Сурчин је најмлађа београдска општина, формирана 2004. од дела Општине Земун. Чине га седам места (Сурчин, Добановци, Јаково, Бољевци, Прогар, Бечмен, Петровчић).