Без обзира коју врсту дијете људи изаберу – без глутена, без шећера, без угљених хидрата – проблем остаје исти: на крају се заврши.
Већина оних који покушавају да унесу промене у начин живота, као што је ограничење угљених хидрата или шећера, истраје у томе само неко време. Истраживања показују да доста њих који држе дијету да би смршали на крају врате део или целокупну килажу коју су изгубили, најчешће за неколико година.
Двојица стручњака, дијететичар Енди Белати и научник који проучава вежбање Филип Стенфорт, имају своје мишљење шта људи треба да раде ако желе да смршају а да не врате килограме после тога. Оба стручњака кажу да један принцип треба да буде главни ако особа жели да унесе промене у начин исхране. Тај принцип се своди на то да ураде нешто што могу да одржавају током целог живота.
„Знате како често кажемо да смо почели са дијетом, али то сугерише да ћемо у једном тренутку и да престанемо с њом. А тако не треба да посматрамо ово питање”, сматра Стенфорт.
Уместо тога, Белати и он предлажу да људи уведу здравију исхрану и обрасце вежбања којих могу дугорочно да се придржавају.
„Мислим да је деветоро од десеторо људи који уводе промене полако и зацртавају оствариве циљеве и након три године на добром путу. Знам многе који су држали брзе дијете недељу дана и изгубили доста килограма а неколико месеци касније су се вратили на почетак”, додаје Белати .
Зато он предлаже људима да дају себи две до четири године током којих ће постепено уводити промене у понашање, као што су већа количина поврћа за сваки оброк, ходање уместо вожња колима до посла неколико дана недељно и смањен унос зашећерених напитака као што су газирана пића.
„Понекад се људи окрећу најновијим трендовима али често су основне ствари те које су најважније и које доносе највеће промене”, закључио је Стенфорт.
Извор: politika.rs