Подно бране у Перућцу, на старту регате која негује традицију дринских сплавара, окупило се око 25.000 посетилаца и безмало 2.000 пловила
Перућац – Не зову без разлога „Дринску регату” у Перућцу најмасовнијом нашом журком на води, народним карневалом на Дрини. Јуче је ова забавно-туристичка манифестација, која већ 26 година негује традицију дринских сплавара, поново окупила велики број учесника с којекаквим чамцима и сплавовима, по процени организатора можда и рекордних око 25.000 људи у безмало 2.000 пловила.
Приспело је и старо и младо издалека да ужива у забавном спусту Дрином од Перућца до Рогачице, у веселој пловидби која траје три и по сата.
Дуж десне обале Дрине, подно бране хидроелектране у Перућцу, уочи старта регате било је као у котлу. Врео дан, а на невеликом простору тискала се маса људи поред пловила. Неки су и пре поласка потпалили роштиље на чамцима, отворили конзерве с пивом. Одјекује гласна музика, расположење на нивоу, сви дошли да се добро забаве. А Дрина је једини лек за ту врелину, освежава чим се низ њу у поворци крене.
Да није рано за доручак с роштиља питамо једну веселу екипу која се сат пре старта дохватила ћевапа испечених на пловилу.
– Није. Ми смо из Врњачке Бање, заправо из села Подунавци, кренули још пре зоре, повезли чамац и дошли овде у Перућац, па огладнели – одговара капетан тог пловила Предраг Пеко Миленковић, додајући да долазе већ седму годину и овде уживају, те да им роштиљ ради током целе пловидбе.
И на овој регати било је неколико великих дрвених сплавова, да сећају на традицију сплавара, а понеки и мањи од дрвета. Један такав (даска „двоцолка”, гума, бурићи) с великим сунцобраном на средини стигао је из Ваљева. Посада га зове дрвеним „мерцедесом”.
– Ово је провод за памћење. Дрина је љубав која не престаје – рече нам Ваљевка Ана Јовановић из тог друштва, с којим су и кумови из Сутомора, отац Милан Матић и његова 12-годишња ћерка Милица. Девојчица је први пут на регати и каже да је на Дрини лепше него на мору.
Огроман звучник на једном гуменом чамцу привлачио је пажњу. „О мој брате, сећаш ли се дана колико смо обишли кафана”, ори се с њега песма, коју певају и момци Бајинобаштани с тог пловила.
– Ова регата је највећи догађај, дан за који живи бајинобаштански крај – кажу углас двојица студената из тог друштва, Милан Николић и Немања Сарић.
Дугу традицију учешћа на регати има и екипа из Ужица у чамцу са зеленом надстрешницом (да их сунце не ошамути), у којој је и искусни Срећко Дацовић:
– Ту сам с друштвом из ЕПС-а, двадесетак је нас. Уживамо, на чамцу је и роштиљ, лепо се и попије. Наша пловидба траје дуже него друге, ми пристајемо на два места уз Дрину, и поподне овако уживамо.
Док се регаташи гурају да приђу води, стрпљиво на оближњем штанду Ивана Пауновић из Београда продаје мајице с натписом „Дринска регата”, српске заставе, шешире, пластичне трубе…
Али за шешире уопште не мари видно расположени Душан Потпара, електричар из Сомбора (пореклом Пљеваљац). Он је на овој врућини главу заштитио шлемом на коме је велика црвена петокрака. Овде је с друштвом из Сивца, 11. пут на овој регати.
– Шлем и петокрака, што да не, ја сам православни комуниста. На чамцу нас је осморо, позамашних, тешки смо укупно 1.156 кила. А Дрина и Перућац су рај на земљи – прича у шали и збиљи Потпара.
Старт регате био је сат уочи поднева. Сва пловила, уз одушевљење и песму, кренула су низ запенушану реку. На један чамац сместио се и цео трубачки оркестар. Засвирали су „Марш на Дрину”, како и приличи овој прелепој реци и најмасовнијој журци на води.
Извор: politika.rs