Бресква је биљка из породице ружа. Потиче из Кине, а стабло може нарасти и до 10 метара у висину. Припада потпородици Пруноидеае.
У наше крајеве су је донели Римљани у 3. или 4. веку, који су је пренели од Грка, а они од Персијанаца. Дуго времена се плод ове биљке називао “персијском јабуком”.
Плод брескве веома је сочан и здрав. У њему има шећера, каротина, воћних киселина, беланчевина, скроба, минералних састојака, витамина А, Б, Ц и гвожђа. Користи се у исхрани, индустрији и медицини.
Изузетно је позната у народној медицини као средство за чишћење црева. Права је ризница витамина бета каротена, тј. провитамина А – у бресквама га има 0,5 милиграма. Ту је и већина витамина групе Б, укључујући фолацин и нијацин, витамин Ц, витамин Е и биотин (витамин Х).
Повољно делује код следећих здравствених проблема: акне, анемија, астма, болести жучи, болести зуба и усне шупљине,болести срца и крвних судова, бронхитис, гојазност, губитак памћења, депресија, екцем, мучнина и повраћање, неплодност, нервоза.
Важно је нагласити да је однос калијума и натријума седам према један, због чега су ове ароматичне и сочне воћке корисне за оне који имају проблема с отицањем.
Научна истраживања показују да ова магична воћка може да повећа плодност код мушкараца, умањи крвни притисак, спречи како појаву тако и даље напредовање рака. Захваљујући витамину Б2, корисна је за очување доброг вида, мекане и еластичне коже и уопште младалачког изгледа. Бресква се нарочито препоручује и деци у развоју јер је витамин Б2 одговоран за правилан раст и развој.
Добре су и против малокрвности, за цревна обољења, смањење жучне кесе. Сок од брескве препоручује се људима са срчаном аритмијом, смањеним лучењем желудачне киселине, осетљивим нервним системом, као и за чишћење организма.
Погодна код проблема са пробавом, а има лаксативно и диуретско деловање. Добра је за смирење живаца и уопште за рад пробавних органа.
Не препоручују се дијабетичарима и особама са алергијом.
Највише се једе у сировом стању, али се од ње праве и компоти, сокови, џемови… Изузетно је тражена и као сушена, а захваљујући благотворним дејствима има широку примену и у народној медицини.
Сок од брескве користан је код поремећаја срчаног ритма, малокрвности, болести желуца са смањеном киселошћу, код опстипације. Конзумира се по пола чаше сока 15 до 20 минута пре јела. Можете га направити на следећи начин (рецепт за 8 л сока):
Очишћене брескве налијте са око 2 л воде. Кувајте их док сасвим не омекшају. Скините са шпорета и сачекајте да се прохладе. Испасирајте, сипајте у већу шерпу, додајте воду у којој су се кувале и налијте са јос 3 л воде. Додајте сећер и лимунтус. Кувајте сок да ври 15 минута и сипајте у загрејане флаше. Добро затворите затварачем и оставите да се сасвим охладе.
Чај од листа брескве:
Против повраћања у трудноћи – 50 грама осушеног бресквиног лишћа прелије се са 5 децилитара вреле воде, а затим остави поклопљено да се охлади. Чај се процеди, и преко ноћи остави у фрижидеру. Ујутру се загреје и пије на празан желудац. Иста количина пије се на свака 2 сата.
За јачање јетре, желуца и плућа – 30 грама цвета прелије се са пола литра кључале воде или млека. Када одстоји 5 до 10 минута процеди се, и пије 3 пута на дан по једна шоља.
Извор: opanak.ne