На томе да је Београд данас тако леп град углавном можемо да захвалимо Александру Бугарском!
Иако је много од његовог рада срушено, заборављено и изгубљено, оно што је остало довољно је да се у српску престоницу изнова и изнова заљубљујете.
Постоје људи који су лепотом својих уметничких дела задужили цео српски народ. Један од таквих био је и Александар Бугарски, најзначајнији архитекта свог времена у Србији и човек који је пројектовао нека од најлепших београдских здања. Може се рећи да је господин Бугарски главни „кривац“ за нека од најлепших здања српске престонице. Међу његовим делима налазе се зграда Народног позоришта у Београду, Стари двор (Скупштина града Београда), Дом друштва Црвеног крста, зграда бившег министарства просвете, данас познатија као Дом Вукове задужбине…
Осим ових најзначајнијих дела, у богатом опусу Александра Бугарског налази се још 126 јавних и приватних зграда. За неке се и данас зна, неких грађевина више нема, а неке су измењене до непрепознатљивости.
Само у Кнез Михаиловој улици пројектовао је десетак кућа за најугледније Србе свог времена. Данас их је остало мање од половине, али ту су здања на Зеленом венцу 14, у Бранковој 24… Александар Бугарски је украсио и Саборну цркву.
Такође, треба напоменути да Александар Бугарски није градио само у Београду. Пројектовао је цркве у Лозници и Ритопеку, школу „Светозар Марковић“ у Новом Саду, Окружно начелство у Смедереву, као и Вертхајмове радничке куће у Бечу.
Стари двор
Стари двор, зграду у духу академизма и с декорацијом античког, ренесансног и барокног порекла, Александар Бугарски је урадио на основу замисли и према упутствима краља Милана Обреновића. Здање су првобитно красиле и две велике куполе са позлаћеним крунама на врху, али је тешко оштећено у оба светска рата, па данашњи изглед Двора само делимично подсећа на оно што је Бугарски замислио, иако су у основи задржани првобитни распоред и изглед.
Народно позориште
Народно позориште првобитно је требало да се налази на Зеленом венцу, али након што је тај пројекат пропао, за локацију је изабран данашњи Трг републике. Бугарски је зграду замислио и пројектовао као репрезентативну грађевину која ће општим изгледом подсећати на чувено миланско позориште „Скала“. Нарочиту пажњу посветио је обликовању фасаде оријентисане према тргу. Зграда је завршена 1869. године, а 30. октобра исте године изведена је и прва представа „Посмртна слава кнеза Михаила“. До данас је доживела неколико реконструкција и проширена је, али је и даље реч о једном од најлепших здања Београда.
Дом Вукове задужбине
Данашњи Дом Вукове задужбине подигао је судија Димитрије Мита Голубовић и прво је био седиште руског царског конзулата, а онда Завод за српску ратну сирочад, да би од 1879. године у њему било смештено Министарство просвете. Зграда на адреси Краља Милана 2 реконструисана је неколико пута, али је и данас једна од најстаријих у том делу Београда. Године 1988, додељена је Вуковој задужбини на трајно коришћење и управљање.
Ко је био Бугарски?
Бугарски је рођен 1835. у Аустроугарској (данас Словачкој), у инжењерској породици. Његов отац Јован је породицу довео у Србију 1840. године, али је након промене династије морао да се пресели у Нови Сад, где је Александар највероватније завршио основну школу и гимназију. Студирао је у Будимпешти, али се 1867. године вратио у Србију, где је, као један од првих школованих архитеката, радио у Министарству грађевина у Београду, граду у којем је и подигао највећи број својих грађевина. Преминуо је 1891. године у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу, али његово гроб више не постоји, јер је 1920. године прекопан. До данашњих дана није сачувана ниједна фотографија овог архитекте.
Извор :Alo.rs