Споменик једном од најзначајнијих српских владара, оснивачу средњовековне српске државе, великом жупану Стефану Немањи, свечано откривен на Светог Саву.
Споменик импозантних димензија направљен је у бронзи и дело је руског вајара Александра Рукавишњикова, а из Москве је у српску престоницу допреман сукцесивно, у деловима.
Споменик великом жупану висок 23 метра и тежак 68 тона приказује родоначелника средњовековне српске династије Немањића с мачем у десној и Хиландарском повељом у левој руци.
Стефан Немања у левој руци држи Хиландарску повељу, спис издат крајем 12. века од стране Стефана Немање. Други верзију је издао његов син Стефан. Оригинал документа се чува у Хиландару, а у спису се описује живот Стефана Немање.
Писана је на пергаменту, дугом 63 а широком 32,5 цм. Доњи део је сужен, почевши од 50. цм па до краја, тако да има облик неправилног троугла. Текст је писан уставним писмом, црним мастилом. Има укупно 75 редова. На крају је Стефанов потпис испод њега је датум (“месеца септембра 29. дан”) и потврда краља Владислава.
Како је рекао заменик градоначелника Горан Весић, из византијског шлема на споменику произлази жезло Светог Саве који је симбол српске државности и наше аутокефалности.
Грађани ће моћи да уђу у унутрашњост шлема у којој је приказана историја династије Немањића.
Оно по ћему се овај постамент разликује је што се ту налази стакло, по коме може да се хода, а које са огледалима „даје осећај бесконачности“.
Мозаике на рељефу унутар споменика радио је руски уметник и иконописац Николај Мухин, који је радио и на Храму Светог Саве.
На рељефу, унутар шлема, налазе се сцене из српске историје, из славне династије Немањића.
Како је истакао Весић, Стефан Немања држи мач, јер је приказан као владар, а не као монах.
Стварање српске државе
На првом рељефу налази се приказ многобројних борби у освајању и стварању српске државе.
Други рељеф
На другом рељефу је сцена на којој Стефан Немања предаје власт своме сину Стефану, а ту је и Растко то јест Свети Сава.
Трећи рељеф
На трећем рељефу налази се приказ преноса моштију Светог Симеона и тренутка у којем Свети Сава мири своју браћу, док је на четвртом рељефу приказана лоза Немањића.
– Трг има 20.000 квадрата и 250 нових стабала. Овај део су пре две године звали „штајга“, а сада имате један диван трг и то показује како се Београд мења. Овај крај постаје место где људи желе да живе, од места где нико није желео да живи – каже Весић.
Аутор споменика Стефану Немањи Александар Рукавишњиков рекао је да је желео да се споменик заснива на лепоти фресака из српских манастира, а да су димензије израчунате узимајући у обзир зграду некадашње железничке станице и зграда које се налазе бочно.
Извор:novosti.rs