Амерички глумац, музичар и писац одушевио је Србију када је објавио песму „Косово – Свих жалосних радост“ са прелепим кадровима манастира Хиландара. Џонатан Џексон, добитник чак пет Еми награда, прешао је у православље пре неколико година, а ово је први пут да је покренуо тему везану за српску историји.
Џексон је најпознатији по две улоге – Лакија Спенсера у АБЦ драми
„Генерал Хоспитал“ (која му је донела Емије) и Ејверија Барклија у
музичкој серији „Нешвил“, у којој је успео да покаже и свој таленат
за музику.
Истовремено, он је фронтмен бенда Енатион, у коме поред њега свирају и његов
брат и пријатељ, а који постоји већ пуних 20 година. Бенд је објавио неколико
албума, а поједине песме доспеле су и на Билбордове топ листе. Песма „Феел
Тхис“ била је најслушанија на иТунес након што је пуштена у серији
„Оне Трее Хилл“, а многе друге пратиле су радњу серије „Нешвил“.
Управо је у „Нешвилу“ једна ствар гледаоцима са ових
простора могла да западне за око – иако је играо Ејверија, чија се вера уопште
у серији не спомиње, Џексон све време није скидао бројаницу.
„Тражио сам праву цркву, али нисам успевао да је нађем“
Родитељи су га одгајали у духу протестантских религија, али нису се приклањали
ниједној конкретној. Џексон је увек волео да говори о својој вери – још као
тинејџер баш због Христа одлучио је да не пије, никада не проба дрогу, а
заговарао је и идеју уздржања од полних односа пре брака.
Један пут у Рим променио је ток његовог живота. Ту су се он и
његова породица (ожењен је и има троје деце) први пут сусрели са православљем,
да би 2012. године крштени као православци.
– Видели смо крст у Колосеуму и запитали се шта ће ту. Пришли смо и схватили да
је реч о споменику који је подигнут за жртве, за хришћане који су ту страдали.
Обузело нас је снажно осећање и тада сам схватио да морам да почнем да читам
хришћанску историју.
– У Америци има 20, 30.000 различитих верских група и то ми никако није било
јасно. Провео сам три и по године читајући литературу и и даље нисам пронашао
православље. Све је била католичка и протестантска књижевност. Био сам очајан,
нисам више могао да будем протестант, али нисам ни могао да постанем католик.
Желео сам праву цркву, ону о којој сам читао код Светих Отаца, али нисам могао
да је нађем. Молио сам се и, хвала Богу, дошла ми је мисао да проучим Велику
шизму (разлаз православне и римокатоличке цркве). Чим се то десило, све ми се
отворило. Моја молитва је остварена и знао сам да треба да постанем православац
– рекао је Џонатан.
Како каже, никада пре тога није крочио у православну цркву.
– Ипак, док сам читао о православљу, сањао сам да сам у православној цркви. Била је врло конкретна, иконе су биле свуда, људи су држали свеће, крстили се са три прста, било је прелепо. Само пристуство молитве. Пробудио сам се и желео да то осетим.
Након потраге, нашао је цркву која је била иста као у његовом сну. И то је био почетак.
Након што је 2012. године примио Еми награду, Џексон се на бини
прекрстио, захвалио Светој Тројици и монасима на Светој гори који се моле за
све нас.
Џексон је објавио две књиге, „Боок оф Солаце анд Маднесс“ и „Тхе
Мyстерy оф Арт: Бецоминг ан Артист ин тхе Имаге оф Год“, у којој повезује
своју православну веру са глумачком и музичком каријером.
Иначе, изјавио је да никада не би играо у филму који је „шамар
у лице Бога“ или да никада не би играо лика који је атеиста или против
Бога, осима ако то није поента целог филма.
(telegraf.rs)