Током своје скоро хиљаду година дуге историје успона и падова, српска заједница је неговала, а многе обичаје и задржала, као успомену на своју бурну прошлост и културно наслеђе Словена, које данас живи у складној симбиози са хришћанском традицијом.
Традиција и обичаји српског народа су вероватно најпресуднији фактор који је утицао на стварање и очување колективног идентитета заједнице. Шаренолика српска култура већ дуги низ година привлачи велико интересовање странаца, којима је посебно драго када присуствују важним свечаностима код нас, као што су венчања, славе или крштења, јер се управо тада сусрећу са најзанимљивијим обичајима нашег народа.
Српски обичаји за славу
Обичаји српског народа везани за крсну славу су најпоштованији обичаји јер се њима слави живот и жртва неког свеца, који се обично сматра заштитником куће и целе породице. Њему у част, пали се богато украшена, славска свећа, која заузима централно место на свечаној трпези и остаје запаљена све до сумрака.
Обичаји у Србији везани за поштовање цркве и хришћанских обичаја веома су распрострањени и играју велику улогу у животу сваког верујућег Србина. До свеће, на трпезу се поставља и славски колач – хлеб, који треба да симболише принос жртве кућном свецу.
Обичаји у Србији налажу да, по доласку на славу, домаћин треба срдачно да дочека госта већ на улазним вратима, док се домаћица припрема да пред њега изнесе послужење.
Прво послужење на слави
Посебно занимљиви обичаји за странце су они којима српски домаћини исказују своју гостопримљивост. Нарочито се радују ако се у нечијем дому задесе у време славе, јер тада све поприма много свечанији тон и влада још топлија атмосфера.
Пред госте се обично износи вода и слатко о различитих воћки, а у неким крајевима Србије се задржао обичај послужења погачом и сољу. Жито и вино су такође веома заступљен облик послужења за дочек на славу.
Указивање части постављањем на врх стола
Немогуће је не осетити се почаствовано када вас домаћин, као новог госта или истакнутијег члана породице стави да седите на челу стола. На чело стола се обично поставља најстарији члан породице, кум или зет, али прилика за указивање почасти страном госту никада не буде пропуштена.
Слави се уз хектолитре ракије
Ракија је један од симбола наше земље, али и саставни део сваке прославе, како у кући сваког Србина, тако и на било којој прослави или изласку са пријатељима. Иако су странци махом одушевљени обичајем испијања ракије пре и после јела, ретко ко успе да испрати домаћине у бројању празних чашица.
Страни туристи ракију обично описују као веома снажно пиће, изразито воћног укуса, које се претвара у ватру када га прогутате. Ипак, иако је се људи плаше, нико никада не одбија чашу ове традиционалне жестине домаћину, што би се чак сматрало непристојним, нарочито ако је домаћа израда у питању.
Печење је главно јело
Основно и главно јело на свакој прослави је – печење. Печење се најчешће спрема од прасетине или јагњетине, и представља специјалитет овог поднебља, а начином припреме, печењем, па чак и сервирањем (у целости, и са јабуком) странци су неретко зачуђени, иако нико од њих не може да спори укус меса.
Занимљиви српски обичаји за свадбу
Ако не на годишњи одмор, странци у нашу земљу долазе како би увеличали венчање неког пријатеља. Када је у питању српска свадба обичаји који дочекају странце су бројнији и још необичнији, али једнако питурескни и занимљиви.
Кићење младеначких капија
Уколико желите да ваши пријатељи, странци мало боље упознају наш народ, најбоље је повести их у организацију саме свадбе, око које су испреплетани различити обичаји. Док вам помажу да украсите све за прославу, можете их упутити у то шта их очекује током саме свадбе.
Свима је занимљиво да украшавају простор и капије цвећем, тилом и украсним машнама, а нарочито ако је то део обичаја о ком не знају ништа. Саопштите им и да ће се та декорација и венци чувати неко време после венчања, на окућници одакле је млада отишла.
младенци испред цркве
У госте се носи искључиво непаран број цветова
Уколико се планира одлазак на свадбу (али и било коју другу прославу) са цвећем, сваки Србин ће добро обратити пажњу на то који је број цветова у његом букету. Однети паран број цветова сматра се некултурним, јер се паран број цветова (или било којих предмета) везује за “поделу” односно дарове на сахранама. Боја цвећа никако не би требало да иде у правцу жуте или наранџасте, јер су то боје за које се верује да подстичу љубомору.
С пушком на јабуку
Уветиру у шок који странце очекује када се упознају са обичајем око “куповине младе” представља обичај пуцања на јабуку. Као доказ своје вредности да брани кућу и жену, таст пред будућег зета поставља изазов да са највишег дрвета у дворишту, пушком скине јабуку. Тек ако у тој намери успе, може да води младу.
Куповина младе
Када се организује типична српска свадба обичаји куповине младе имају велику традицију. Младожења улази у кућу и новцем (раније дукатима) откупљује младу од родбине, која се притом цењка и подиже цену. Колико је обичај био поштован и заступљен говори и податак да су понекад своте изнуђеног новца биле баснословне.
Кнез Александар Карађорђевић 1846. издао наредбу која је гласила: „Искање и давање новца и злата за девојку укида се као обичај противан достојанству човечијем„. Тиме је овај обичај укинут, а данас су од њега остале само шале у виду симболичног откупа младе.
Бацање сита на кров
Када младенци након венчања дођу у свој нови дом, млада од свекрве узима сито у ком се налазе јабука и нешто житарица. Јабуку баца себи иза леђа – за срећу, а сито са житарицама (за плодност) на кров куће. Уколико се сито задржи на крову, сматра се да ће и млада да се задржати у кући.
Српски обичаји везани за рођење (и живот) детета
Обичаји српског народа везани за рођење детета имају корене дубоко у паганској, словенској пракси, и обично се преносе с колена на колено, кроз генерације и беспоговорно се поштују. Многи обичаји су еволуирали, али су свакако задржали првобитно значење. Као српски обичаји занимљиви странцима највише се издвајају они везани за почетак младог живота.
Цепање очеве кошуље
Постоји веровање по ком треба цепати мајицу мушкарцу када му се роди дете, као и да то треба да чине само други мушкарци, јер на тај начин доносе срећу један другоме – да и они постану очеви. Сматра се да ће онај који задржи комад поцепане тканине добити исти пол детета као и отац коме је кошуља поцепана.
Први дани бебиног живота – бабине
Бабине су период у првих 40 дана дететовог живота, када је најподложније добрим утицајима и жељама бабица и кумова. За овај обичај везани су многи, додатни, најчешће магијски обреди као и дарови којима се нешто намењује мајци и беби, а од многих су се до дана данашњег задржали следећи:
Ношење куване/печене пилетине (обавезно са главом) – како дете кроз живот не би јурило “као без главе”. Зна се да никако не би требало носити рибу, јер она не говори па да дете не би ћутало “као риба”.
Пита са сиром (или јабукама) – како би дете увек било популарно и вољено код супротног пола. Пита од јабука је алтернатива сирници у данима поста.
Округла торта или колач – да детету нарав и живот не буду “на ћошак”.
Погача – погачу припрема неко од најближих (мајка, сестра, свекрва) и обично се ломи са децом или са неким ко није у браку. Ако погачу први загризе дечак, сматра се да ће друго дете бити мушко, и обрнутно. Загрижени комад погаче би требало да се чува у колевци барем 40 дана.
Новац – бебама се у прву посету, поред капице, бенкице и чарапица носи и новац. По веровању – даје се за срећу и здравље, али га при давању треба наменити. Тако се често чују ствари попут: Да купиш књигу, оловку, чоколаду…
Извлачење ушију за рођендан
У нашој култури, чупање ушију за рођендан је излив жеља наших ближњих да порастемо велики. Али и једина ствар која слављенику поквари целодневну рођенданску еуфорију. Чим устанемо из кревета, ухвате нас родитељи, после у школи прво учитељица, а онда и сви другари из одељења, којима се касније поделе бомбоне.
Када се вратимо кући, на извлачење ушију се обично изређа и цела фамилија и комшије. Како обично сви у фамилији имају неког течу високог до плафона са огромним шакама – једноставно знамо да ће нас у својим “жељама” подићи до плафона.
Просипање воде за срећу
Овај обичај обично упражњавају баке и остали старији чланови уже и шире родбине. Прво почне са поласком у први разред, па самосталним одлажењем у школу, па за полазак на факултет, на испит, на разговор за посао…
Дубоко се верује да се тим чином терају могуће препреке и да након просипања воде све иде “глатко”. Само постоји једна “цака” – уколико се након просипања воде окренете и погледате за собом, ритуал губи смисао и повољно дејство.
Ако сте се питали који су српски обичаји занимљиви странцима онда ће вам бити тешко да се одлучите само за неколико, јер је српска култура препуна необичних и занимљивих обичаја који су по много чему одредиле живот и навике људи.
Уколико не будете могли да се одлучите са којим ћете обичајима прво да упознате своје пријатеље или рођаке из инотранства, надамо се да ће вам наша мала листа бити од помоћи да нашу културу дочарате у најбољем светлу.
Аутор: Аница Петковић
Извор: putujsigurno.rs